Pitaš koliko vredi ovaj trenutak
Vredi kao i sam rokenrol
Bila su to srećna vremena
Kada je gramofonska igla držala lekcije čovečanstvu,
A vinil pucketao u čast naše slobode
Onda su došli neki moćnici i izvršili adaptaciju vremena
Prošlost je postala neizvesna,
A budućnost je pobegla od nas
U međuvremenu
Prepešačio sam nedođiju uzduž i popreko
I nikada nisam išao utabanim stazama
Lutao i rušio lažne putokaze
Krišom izučavao zanat kako se postaje granit
Usput sam stvorio nepoznatu pesmu
I po vlastitoj želji postao pesnik skitnica
U tom lutanju zavolelo me nebo, ali spaziše me lešinari
Oni su uporno pratili svaki moj pokret i lovili moje reči
Oštrim kljunovima i jakim kandžama kidali su moje telo,
Onako krvnički, kao što dolikuje humanizmu XXI veka
Branio sam reči, te skrivene otiske duše
I tako ostao ogoljeni suvi skelet,
Kao da poziram za omot albuma „Grateful Dead“
Sačuvao sam pesmu
Ostala je kao granit, kao istina, kao pohvala.

Ni danas nije svanulo,
Ali ja strpljivo čekam novi dan
Teško je gledati mrtva jutra u blatu,
Dok jačaju rušilački vrtlozi materijalističkog ludila
Još uvek čujem nadu
Čujem to tiho pucketanje vinila
Lou Reed je Dante rokenrola
Radoman Kanjevac je pesnik rokenrola.

Večeras ovu pesmu poklanjam pesniku.

Slavomir Vasić
Aleksinac, 29. 11. 2012.