Susret
Ne postoji reč
Koja može opisati vreme
Izmedju tvoja dva pogleda
I nema načina
Da se okonča ova hemija
Niz eksperimenata u kratkim intervalima
Poput ogleda
Niti postoji reč
Koja bi opisala tišinu
Izmedju tvoja dva poziva
Jer ono što se dogadja
Nije samo sudar svetova u kosmosu
Otisak proleća na tvojim pospanim kapcima
Jutro u sobi sa pogledom na reku
Glas koji čujem sa prvim jutarnjim vrapcima
Slučajan susret farova automobila
Prvi sudar u dvadeset i prvom veku
I jedan osmeh na kraju Lerchenfeldstrasse
U kojoj nikad nisi bila...
-
U spomen sobi
U radnoj sobi kultnog pesnika
Čija smrt nam nije objašnjena
Jedan stari drveni kredenac
Dve stolice, krevet, neka pisma
I polica puna raznih, egzotičnih knjiga
Šta je legenda čitala, pre no što je otišla na put
Stara srpska književnost, Istorija Vizantije
Eseji Virdžinije Vulf
Filozofska hrestomatija, Istorija KPJ
Položaj čoveka u kosmosu
Prvi testament Alena Boskea, sa potpisom autora
Homerova Odiseja, Mataruška banja
Vizantijske slike, Na izvorima fizike
Položaj čoveka u kosmosu
I knjiga Vesne Parun
Pusti da otpočinem, sa posvetom.
Kraj poezije
Kod Baneta Gojkovića, u starom Platou
Ponekad radi jedna Biljana
Uvek ozbiljna
Kao da prodaje kopir aparate
Dva Kontrabasa, tri Poeme, Otvoreno pismo
Vaše su, kaže, knjige rasprodate,
Da pošaljemo nove, pitam logično
Ako se već tako prodaju odlično
Nemojte, molim Vas, kaže Biljana
Ukidamo poeziju.
Te nam se pesničke sveske samo vuku policama.
Ne mari, kazah bez gorčine,
Ako ne postoji prostor u Vašem srcu
Mi ćemo ga osvojiti na Studentskom trgu,
Prodavaćemo na ulicama.
I blagi osmeh olakšanja
Konačno ugledah na njenom licu
Dok je pakovala u fini papir
Novi nastavak nekog romana
U kome putnici londonskog metroa
Kasno otkrivaju samoubicu.
Perfect Day
Tek što je diktator
U tri limeno drvena kovčega
Kao babuška ili Baš Čelik
Sleteo na velegradski aerodrom
Stara gitara večite legende, po čijem glasu je hodala epoha
Okrenula je vreme unatrag
I na groznom srpskom, kao Prestolonaslednik
Rekla: Drago mi je što sam za vama.
Neke su žene uzalud tražile „Perfect Day“
Moja prijateljica, direktorka Centra
Nije dozvolila da pokojnik prenoći u koncertnoj dvorani
A ja sam, uprkos tome
Osećao neki bol u grudima
Težinu zakasnelog susreta sa večnošću
I taj koncert, na kome smo vrištali od uzbudjenja
Razumeo kao istinsko opelo
Našim najboljim, zauvek izgubljenim godinama
Rezime
Sa nekoliko reči mogao bi se opisati život
Sa pet rečenica smrt
Jedna strana gusto kucanog teksta
Bila bi dovoljna za bolne pouke istorije
Ali te kaldrmisane ulice,
Taj sedef paučine sa modrocrvenih krovova
Kome ni golubovi ni ratovi nisu promenili sjaj,
Nije lako opisati rečima
Ni u najdužem, dosadnom romanu toka svesti
Ni u filmovima Aleksandra Sokurova
Ni u svetom pismu, toj prvoj patetičnoj sapunici
A kako bi opisao pesnik namernik
Tu bogojavljensku noć
U hladnom polumraku Petrovaradina
Sa čijih pospanih, žutih fasada
Malter opada vekovima
I tu pesmu o prvim ljudima na svetu
Koja se obalom skupljala oko tvrdjave
Hladna, kao zmija pre no što skine košulju
Intermeco
Samo da još ovo završim pa da počnem da pišem
Da očistim sneg ispred vrata našeg apartmana
Da pročitam novu knjigu Orhana Pamuka
Da kupim neke sitnice od kojih se živi
Da se posvadjam sa svojom divnom suprugom
Da otputujem u mislima na jedno jadransko ostrvo
Sa jezerom u kome se nalazi ostrvo na kome se nalazi manastir
Da kupim hranu za našu sivomaslinastu mačku
Sa kojom nemam odnos neograničenog poverenja
Da na jednom od niskobudžetnih filmskih kanala
Pogledam stari domaći film o skoroj propasti sveta
Da pročitam elektronsku poštu
Da preslušam novu ploču Darka Rundeka i Kargo Orkestra
Da pitam staru majku za njeno roditeljsko srce
Da se nasmešim jednoj devojčici
Kojoj bi današnji dan zbog toga mogao biti praznik
Da zaspim, kao dete u autobusu
I da se probudim sa osećanjem divne prolaznosti života.
Čarls
On veruje da vreme brže prolazi kad čovek prevali šezdesetu
Iskreno, meni se čini da to počinje ranije
I što se više bližimo kraju sve se bolje sećamo početka
Te večeri, u Sali Kulturnog centra, podrhtavao mu je glas
Prošle su tolike jeseni, malo je zaboravio jezik
Uprkos godinama, ne bi se moglo reći da je postao star
U zemlji u koju se odlazilo bez četke za brijanje
A vraćalo se na konju, kao pobednik ili janjičar
Neka žena, sa naočarima erotski zamagljenim od uzbudjenja
I frizurom grejanom pod haubom, specijalno za ovu priliku
Rekla je na početku gomilu nepodnošljivih fraza
Uprkos tome, nije bilo ni malo trijumfalizma u tom povratku
On je čitao svoje brušene, skupe, jednostavne stihove
I ta sala je, usred ove pustinje, pomalo bila hram, pomalo oaza
Pesnikinje, čijem uspehu je posvetio neke svoje nesanice
Došle su da se poklone prevodima svojih pesama
Sve je, na prvi pogled, bilo predvidivo, kao u lošem filmu
Ili na dobro organizovanoj sahrani
Medjutim, u toj nesigurnosti,
Na koju se tako neočekivano oslanjao njegov glas
Bilo je neke renesansne čistote, neke divne poezije
Koja ga je zauvek činila delom nas...
