Kad sam najviše sam

Kad sam najviše zadužen
I kad bi me svaki trošak odveo pravo u pakao
Ja svratim u prvi otmeni restoran
I na sopstveno iznenadjenje poručim najskuplje piće
I svoje omiljeno jelo sa nekim retkim pečurkama
Kad sam najviše umoran
Umesto da prelistam novine i legnem da se odmorim
Ja tek tada počinjem da planiram
Stihove rasparene i opuštene kao mladi, raspevani vojnici
Kad najviše žurim
Osećam neodoljivu potrebu
Da sednem na prvu klupu i nahranim golubove
Kad sam najviše besan
Umesto da vičem ili gušim u sebi osećaj povredjenosti
Najradije bih se izvinio vinovniku
Zbog toga što je  nakratko probudio moju rapsodičnu prirodu
Kad sam najviše srećan
Osećam neku melanholiju
Jer ne mogu da verujem da će taj osećaj trajati
Duže nego što je pisano u zvezdama i planetama
Kad sam najviše tvoj
Tek tada uključi svoje prislušne uredjaje
Satelitske snimke i profesionalne doušnike
Jer ono malo slobode što mi je preostalo
Pokloniću prvoj slučajnoj prolaznici
Sa kojom ranije ne bih delio ni sedište u autobusu
Kad sam najviše sam
Najpre pomislim na vreme
Osvrnem se na bolji deo svoga života
I shvatim da ni dobro, ni loše
Ako je čovek pošten prema sebi, nije bilo uzalud.

Iz knjige Putujem, Narodna knjiga/Alfa, Beograd 2007
All rights reserved®. Used by permission of the author
Copyright©Narodna knjiga 2007

E - mail