Ulica Izeta Sarajlića

Kad misliš
Da sam zamišljen tek onako
Ili da razmišljam o pocepanim dečijim patikama
I neplaćenim računima za komunalije i struju
Ja se pitam
Da li Beograd ima ulicu Izeta Sarajlića
Tog poslednjeg pesnika sa Ovih Naših Prostora
Na čije stihove ste mogli pustiti suzu
A da ne osetite ni malo kajanja
Što vas je pobedila sopstvena sklonost ka patetici
Ako Beograd nema ulicu Izeta Sarajlića
Trebalo bi od te činjenice da ga bude više sramota
Nego od bilo čega za šta su ga do sada optuživali
Jer nema na svetu pesnika
Ni filozofa, ni vojskovodje, ni predsednika
Koji bi u centru Beograda morao imati lepšu ulicu
Od Izeta Sarajlića
Šta meni znače Mekenzi, Tolbuhin ili Birjuzov
Koji su oslobadjali gradove
U poredjenju sa Branislavom Petrovićem
Koji me je oslobodio straha od sopstvene ljubavi.

 

Iz knjige Probudi me tek kad osetiš da sam zaista mrtav, Prometej, Novi Sad 2009
All rights reserved®. Used by permission of the author
Copyright©Narodna knjiga 2009

E - mail